|
ISTORIJA AUTOGASA
Eksperimenti sa autogasom kao gorivom, počinju pocetkom 19
veka. Philippe Lebon (1801), William Cecyl (1817), Samuel
Brown (1823), Lemuel Wellman (1833) i Etienne Lenoir (1860)
konstruišu motor s pogonom na gas. Tim studijama rešeni su
tehnički i radni problemi, a na osnovu njih Christian Reithman
je izradio planove za izradu dvocilindricnog motora (1876).
Nakon što je motor na gas ušao u proizvodnju i proizvodni
rezultati su bili izvrsni - preko 30000 motora, javila se
ideja za proizvodnjom bržeg benzinskog motora, koji je 1882
proizveden u Daimler & Mayback. Nakon toga motore na gas
zamenili su benzinski motori, a od 1886 koriste se u autoindustriji.
Jedan od razloga zašto se u istoriji kao gorivo za automobile
poceo koristiti benzin, a ne autogas, je problem transporta
autogasa. U to vreme proces sabijanja autogasa kako bi se
olakšao transport, nije bio poznat. Izmedu 1920 i 1940, u
vreme velike ekonomske krize i sloma Wall Street-a, beleži
se veliki porast korišcenja motora na gas zbog niske cene
gasa, a napušta se nakon ekonomke stabilnosti.
AUTOGAS U SVETU
Vrlo je teško odrediti broj vozila s pogonom na gas u svetu,
ali trenutno se procenjuje da ih ima oko 5 milona. Taj broj
je u velikom je porastu. U Velikoj Britaniji koja ima najvecu
koncentraciju vozila na svojim putevima, broj automobila na
gas je vrlo mali oko 50,000, pa je zbog toga vlada uvela potsticajne
mere kako bi se do 2004 broj povecao na 250,000.
U Japanu, koji ima velikih problema s gustinom naseljenosti,
sva TAXI vozila moraju imati pogon na gas. Zbog tog razloga
Japan u poslednje vreme beleži najveci porast automobila s
pogonom na gas. Do nedavno najveci broj automobila na gas
imala je Italija, koja je na drugom mestu sa oko 1,200,000
automobila, a za njom sledi Holandija sa 800,000, Južna Koreja
sa 790,000, Australija s 530,000.
U Evropi je primer korišćenja autogasa u javnom prevozu Beč,
gde se zbog ekonomičnosti i uticaja na prirodu već 30 godina
koristi autogas. Trenutno u Beču ima 550 autobusa na gas koji
se koriste u gradskom prevozu.
U nekim Evropskim zemljama gde se gas nije koristio kao alternativno
gorivo, posle brojnih ekonomskih studija i studija uticaja
na okolinu, započinje intenzivni rast broja automobila s pogonom
na gas. Na primer u Španiji su vlasti započele testiranje
upotrebe gasa u javnom prevozu, na primjeru grada Valjadolid,
gde je potpisan ugovor za prepravku 110 autobusa na gas, nakon
čega će se projekat proširiti na 15 najvećih Španskih gradova.
U velikim gradovima istočne Evrope (Moskva, Kijev, Budimpešta,
Prag) vlast je prepoznala pozitivan učinak autogasa u zaštiti
prirode, i zbog velike koncentracije vozila u centru grada,
prilagodila nove zakone autogasu kao vrlo ekološkom gorivu.
U Madjarskoj je do skora vožnja na gas bila zabranjena a sad
je u ekspanziji.
U ostalim delovima sveta, kao na primer u Tajvanu, veliki
proizvodjači automobila u serijskoj proizvodnji ugradjuju
motore sa pogonom na gas. Oko 10.000 TAXI vozila već sad vozi
na gas zbog snižavanja troškova. U Kaliforniji, tehnički najrazvijenijoj
svetskoj regiji, rezolucija o zaštiti prirode preporučuje
osim električnog pogona, pogon vozila na autogas i Metan.
Vozila na gas već sada zadovoljavaju rigorozne eko standarde
po kojima će s voziti u Kaliforniji od 2007 godine.
Svetska organizacija za propan gas (NPGA) prognozira da će
do 2010 godine samo u Americi biti 17 miliona vozila sa pogonom
na autogas.
Sve većim zahtevima za očuvanjem prirode i rigoroznijim normama
koncentracije štetnih gasova u atmosferi, autogas bi trebao
postati jedno od primarnih goriva u autoindustriji.
U našoj zemlji se preti taksama i nametima onima koji ugrade
gas....
|
